Pretrneh,
hladan sam kao led,
ne uzbudjuju me
nesrece velike,
tragedije ,
bez pocetka i kraja,
besmislene
Životne price koje nas lome.
Daj zagrli me na momenat
da osetim da si tu,
daj mi tren u zivotu tvome
da se izgubim u njemu,
da me vetar ponese ka tebi
izdaleka ,
daj me zagrli
kao da nikada nisam bio ovde
vreme leti
i život je kratak ,
kao tren
koji isparava
i zivot koji to nije,
kao pahulja koja se istopi na dlanu.
Znaj da volim te,
ali si daleko,
beskrajno,
i bez nade
da cemo se ikada sresti
nas dvoje.

Made by snejks!!

Letim , visoko ,
iznad najviših vrhova.
Kao ptica ,
raširenih krila ,
slobodan zauvek ,
otvorenih očiju
upijajući svu lepotu
visine i daljine .
To me priroda vuče
svom snagom
nadolazećeg proleća ,
i moje ljubavi ka tebi,
što me izdiže iznad svega .
Poleti i ti samnom ,
zaplovi i zapleši
na talasima vetrova ,
lanci koji Nas vezuju za zemlju
se pretvaraju u prah
na najmanji titraj ljubavi .
Podigni se visoko
iznad oblaka ,
da ostanemo sami i sakriveni
nas dvoje.
Doleti,
u našu sakrivenu palatu
među oblacima sreće
i vetrovima ljubavi,
tamo gde
znaš da voliš
i gde si sretna.
Made by snejks!!

Samo jedan tren .
A prošlo je već
Dve godine duge.
Sa vama ,
zajedno
Reke suza ,
Osmeha puno
I mnoga staza sreće,
Prođe u trenu .
Dve godine
Života naših .
Poželeh vam sreću,
Ljubav najveću,
Što se iznedriti može.
Drago mi je ,
Što sam ovde
Dadoh tako malo
A dobih sve
Sve što se
Poželeti može.
A trenutak pažnje
Daje mnogo više
Od reči besmislenih.
Samo jedan pozdrav ,
Pokoji osmeh
I trenutak pažnje
Koji me prati.
Dve godine sada
Već primam taj dar
I želim još dugo .
Kao beskućnik ,
Bez krova nad glavom .
Gladan i žedan ,
Promrzao od zime ,
Ogrijan suncem ponekad
Da osetim da sam
Čovek i da me
Želi neko ponekad.
Made by snejks!!
Danas je dve godine moga druženja sa vama . Hvala vam na svemu lepom što dobih od vas!

Probudi se,
zaželi nešto lepo,
poželi sreću svima,
Poleti kao ptica
slobodna u srcu.
Potraži najlepši cvet,
A ne lutaj daleko.
Okreni se okolo
i sve ćeš to pronaći
do sebe.
A oko sebe imaš nas,
tvoje verne prijatelje,
da odvoje deo sebe
za tebe
Drago mi je da sam opet ovde i sada bih najradije citirao Balaševića i pesmu koja počinje sa rečima "Nošen dahom sna" da nam se više nikada ne desi da budemo "zaustavljen u koraku il snu"

I tako
prođe još jedna godina ,
upoznah još gomilu
novih ljudi.
Iz lica im izvire
tuga i sreća,
svakim trenom
i danom sve veća.
Starimo lagano,
i godinu su te
što nas sve
polako sustižu.
Postajemo tromi
i inercija nas nosi,
polako ali sigurno ,
snovi nestaju lagano
u blagoj izmaglici,
koja preti
da nas sve prekrije,
i da nestanemo
u dubinama vremena.
A zreliji smo
samo godinu dana
koji prolete za čas,
I sve je
kao da je juče bilo
prošlo u trenu
u izmaglici vremena.
Made by snejks!!

Volim ,
znači da postojim,
želim ,
znači da sam živ,
plačem ,
kada sam tužan
i smejem se od sreće
jer smeh je taj dašak
koji me pokreće.
Volim ,
kada sam pored nje ,
kao da me tada
sunce dotakne
svojim zracima
i obasja me ,
blistavom svetlošću
ljubavlju ,
kao poklonom svojim
generacijama ,
koje postoje
u našoj budućnosti
i rađaju iz ljubavi.
želim ,
da te dotaknem,
zagrlim i poljubim.
S ljubavlju ,
od srca što se samo daje.
Dodirnem ti lice,
nežno ,
kao lahor ,
milujem kao vetrić,
što klizi lagano
kroz vazduh ,
niz telo tvoje.
Plačem od sreće ,
smejem od srca ,
a ljubav i dalje teče
u nama .

Made by snejks!!!!

Odavno te sretoh ,
i kao prijatelja cenih,
mada tvoja lepota
mi oduzima dah.
Lice ti uvek vedro
prepuno osećanja,
iz očiju zrači¹
snagom lepote,
ta dva oka tamna,
uvek se izgubim u njima,
kao u predivnoj prašumi
punoj gustog zelenila.
Nestajem pored tebe
gubim se samo
a prelepe misli
kroz glavu mi lete,
i radujem se njima
kao malo dete.
More tuge je u meni,
sete i tužnih osećanja,
prepliću se i kroje
stihovi novi,
i trenutak je dovoljan
da se izgubim meðu njima.
A znam da tvoj osmeh
nije suđen meni,
nego nekom drugom,
ali meni je i tren
sasvim dovoljan
da preživim dan
i da me nahrani
i napoji srećom.
Made by snejks !!!

Ja volim je,
i sve bih dao
rad ljubavi njene ,
sve moje što imam,
bez razmišljanja ,
bez kompromisa ,
predao bih se svemu.
Dok napolju pada kiša,
i nevreme besni,
u dubini duše
orkan divlja,
svom silinom srca,
punom osecanja,
sreće i ljubavi.
To je jače od mene
i znam da je to
prava ljubav,
čisto davanje sebe,
a ništa ne očekivati
niti uzimati natrag.
Volim je ja
izgubljen u vrtlogu sreće,
među zvezdama
što sjaju nad njom,
da pratim svaki
pokret njen,
da je čuvam i pazim,
grlim i ljubim ja,
kao mali anđeo čuvar
koji je u stopu prati,
i širim svoja krila
u zaštiti naše sreće.
Made by snejks!

Potražiću te noćas,
potražiću te ,
makar samo
glas da ti čujem,
da uživam u njemu,
najlepša muzika
koja prija mojim ušima.
Kada izgovoriš
"Volim Te" ,
ceo svet nestane
i milion zvezda
zatreperi u meni,
Pustinja oko nas
nastane iznenada,
na 1000 milja
samo se reči te dve
i pokoji uzdah čuje.
Sami smo,
zagrljeni kao jedno,
i ničega nema više.
Kišne kapi polako
padaju po nama,
ali mi ih ne osećamo,
i nebo plače
za ljubavlju takvom.
made by snejks!!!

Pogledaj u nebo,
tamno i noćno,
prepuno zvezda
što sja punim sjajem,
pogledaj u najbližu
i poželi nešto lepo,
pusti sebi na volju
svoje snove i mladost.
Poželi cvet
koji raste
na najvišljem mestu
na najvećoj planini.
Poželi blagi povetarac
da ti miluje lice i telo.
Poželi svetlost
da u tmini progledaš.
Poželi ljubav
čarobnu i večnu.
Poželi mene kraj sebe ,
i ja biću tu
da ti donesem
cvet što miriše
opojnim mirisom
proleća i leta,
biću tu
da te milujem lagano
kao najfinija svila
koja klizi po tebi,
i napravi blagi povetarac
koji te grli.
Bitju uvek tu
da ti pružim ruku,
da te ponesem
i uvek ti pronađem
put ka sreći
i izlaz na svetlost.
Poljubi me nežno
i saznaćeš
koliko te volim,
znaćeš da si našla
ljubav večnu.
A ja ću biti
beskrajno srećan
jer znaću jedno
da želim te večno.
Made by snejks!!!!

Život je tren,
ma koliko on
kratak ili dugačak bio.
Što za nas je večnost
za nekoga je sekunda,
treba ga proživeti
što plodnije i sretnije,
jer nikada neznaš
šta će sutra biti,
i dali će biti sutra.
Ne dozvoli da te
bolesti slome,
ozdravi brže od misli,
ne dozvoli nikome
da ti ruši
svet oko tebe
tvoje JA,
bori se uvek
do zadnjeg atoma snage
za sebe i svoj život.
Učini ga sebi svetlim
i učini da uživaš u njemu,
kako najbolje znas i umeš.
Made by snejks!!


Pesma je posvećena našoj prijateljici Ivani , želimo joj što brže ozdravljenje.Ivana ozdravi nam što pre .

Umoran od samoće,
tužan među svojim snovima,
kao siroče bez igde ikoga
lutam i tražim sebe,
bez puta i bez cilja
kao ništavilo
po kojem hodam.
i nema me nigde,
jer nigde ne pripadam,
praznina oko mene
pustinja u meni
i nestaću bez traga.
Kada odem
niko me se sećati neće,
niti me pomenuti nikada,
moj glas se ne čuje
u gomili drugih
istopio se među njima,
i moje misli
neće nikada vredeti ništa
jer nema ko da ih čuje.
I oni koji su se
prijateljima zvali
nestaće takođe
razočarani u mene,
razočarani u prijateljstvo,
razočarani u sebe,
i zaplakaću od tuge
i od bola , koji mi guši
osećaj za ravnotežu
među ljudima,
i ostaće samo
gorak ukus na usnama.
Made by snejks!!!

Ponekad poželim da sam sam ,
da nisam čovek već drugo nešto ,
da pomislim i uradim stvari koje kao čovek
nikad ne bih mogao.
Poželim da sam ptica koja leti na nebu,
da podletim pod oblake , visoko,
da vidim kako se horizont ljubi u daljini,
kako nebo i zemlja postaju jedno,
da vidim daleka brda i planine ,
da vidim nov život kako se
rađa na nebu prepunom zvezda.
Ponekad poželim da sam delfin,
da istražim velike dubine mora,
da vidim taj čudesni vodeni svet,
i poneki morski cvet u dubini,
da plivam sa ostalim delfinima
u njihovoj bezgarničnoj igri sreće,
da vidim ogromne kitove
i zvuke morskih sirena što dozivaju
i mame sa svojom pesmom.
Ponekada poželim da sam krtica,
koja rije u dubine zemlje, i pravi tunele
i otkrijem ceo jedan podzemni svet,
da osetim prirodan izvor vode,
vodenu žilu koja život daje,
da prodjem kroz jezgro zemlje
i da vidim ono što niko nikada nije video.
Ponekad poželim da sam vazduh,
prisutan a nevidljiv za sve,
da svi udahnu deo mene,
a ja da budem pored tebe,
da te okružim sa sobom ,
i prekrijem sa svojom ljubavlju
i da uvek budem uz tebe
makar nevidljiv i nedodirljiv!
Made by snejks!!!

Sedim sam i razmišljam,
odlutam daleko u mislima,
trgnem se ponekad,
na neki poznati zvuk ,
koji naglo dodje
i misli odlete ,
kao ptice na zici
u svim pravcima,
i nestanu bez traga.
Svet oko mene se
naglo ispuni tonovima,
i mir koji volim toliko
nestane , izgubi se.
Ponekad meditiram,
da nađem unutrašnji mir,
uz zvuke tihe melodične
i lagane muzike ,
koja se uvlači u uvo
i opija svom snagom
kao najači opijat,
udari i omami te,
zavede i podvede
svom svojom snagom ,
i tada letiš , putuješ,
mislima daleko od sebe,
do poznatih lica
koja su daleko od tebe,
spomeneš nečije ime
i znaš da te ona čula,
i pomisli na te.
Poželiš ponekada nešto
i srce ti se ispuni tugom,
poželiš da dotakneš lice
koje lebdi ispred tebe,
a znaš da nemožeš,
i slika pukne
kao mehur od sapunice,
i nema mu povratka.
A pesma je došla do kraja,
i čarolija je nestala,
i znaš da se ne vraća,
do sledeće prilike,
do sledećeg druženja.
Made by snejks!!!

Ma daj , trgni se malo,
uhvati vetar i poleti,
raširi krila svoja
i dozvoli da te
vetar ponese.
Podigni sidro ,
istrulelo od stojanja
na jednom mestu u vodi,
isplovi i pusti
da te ponese struja
ka otvorenom moru.
Kupi sebi kartu za voz,
umesto da mislis gde ćeš
pročitaj prvo ime
u rasporedu polazaka,
idi i uživaj u putu.
Izađi na put i stopiraj,
neko će stati
da te poveze,
ako te pita : dokle ,
ti reci : dokle ideš.
Ne pakuj
velike kofere za put,
ponesi sebe ,
i nešto malo stvari,
ponesi srce svoje
i daj ga svima pomalo.
Kada pričaš
ne razmišljaj puno
i budi iskren
i bez dlake na jeziku,
i reci odmah.
Zakorači u život
punom snagom
pa dokle stigneš,
ako treba sagori,
bolje je živeti
kratko i plodno
nego se dugo mučiti,
strahovati u svemu.
Živeti punim životom
treba umeti i znati,
ako ne živiš
tada si mrtav.
Made by snejks!!!

Kada pogledam neki
dobar romantični film,
setih se nekih davnih dana.
Pomislih na nju , opet ,
posle dugog niza godina,
setih se nje ,njenog osmeha.
Pogleda , koji sve uzima i daje,
setih se grlenog smeha ,
koji potiče od srca ,
iskrenosti u njenim očima .
setih se nje koju sam voleo.
I kada mrak padne ,
u snovima mi misli odlete,
poželeh ne ustati nikada više,
poželeh se vratiti u prošlost
i ostati zauvek tamo ,
i ispraviti greške svoje,
ali vreme neumitno teče dalje.
Povratka nema znam,
ostaje mi samo nada ,
da srešćemo se još jednom nekada,
a ostaje mi da
sa setom se borim do tada,
i plameno srce da mi tinja,
umesto da gori .
Made by snejks

Starimo prebrzo ,
u talasima vremena
koje neumitno teče,
ustaljenim tokom
kao reka koja nosi
sve naše brige
i naša nadanja.
Zakopamo se u poslu,
zaboravimo prijatelje,
koji su nam potrebni,
kao što smo
i mi njima potrebni,
i u jednom monemtu
podignemo glavu,
pogledamo iza sebe
i vidimo gde smo.
Zasija sunce nad nama ,
podignemo glave
i vidimo besmisao,
vremena u kojem smo stali,
bez prijatelja koji su
otišli netragom,
i raskidanih ljudskih veza,
koje ništa na svetu
ne može sakupiti.
Pitamo se gde smo,
i gde su ostali
koji su nam mnogo značili,
gde su prijateljstva
u koja smo se kleli?
I jedno veliko pitanje,
dali je sve to
bilo vredno toga,
vredno izgubljenoga vremena
i naših i tuđih?
made by snejks

Još malo, pa ponoć je,
i krećem u šetnju,
noć je prohladna,
puna raznih mirisa
proleća koji se budi,
i leta što se nazire.
Želim da te vidim
večeras još jednom,
da ti osetim
prijatan miris kose,
da te zagrlim
i grejem u hladnoj noći.
Želim da te poljubim
još jednom makar,
onako ... za laku noć,
da te ispratim
do rajskih vratiju
tvojih noćnih dveri.
Želim da ostanem
zauvek s tobom,
da zajedno otkrijemo svet,
da živimo 1000 godina,
zagrljeni kao deca.
Sve svoje misli ću
kao četkicom, ih obrisati,
i umesto misli
urezati sliku tvoju,
da budeš samnom
i kada nisi tu,
osmeh tvoj
da mi srce dira,
želim da ti kažem
da te volim ,a znam
da ne nalazim reči
i da ću ostati nem pred tobom
a još malo pa ponoć je ...
Made by snejks

Ležim u krevetu,
dok me bolest lomi,
a oko mene tišina
jer sam sam tu,
i pusto oko mene.
Dok uzimam lek ,
razmišljam u sebi,
a glava mi je puna
nepovezanih misli,
i boli u talasima,
a noću se tresem
od hladnoće u krevetu,
a ispod tri sloja ćebadi
znoj se sliva niz telo,
bolest uzima danak svoj.
Znam da će sve ovo
proći bez traga,
znam de ću ozdraviti,
ali ožiljak jedan ostace,
urezan duboko u duši,
i možda se niko setit neće
ali će on ostati tamo,
i možda niko neće saznati
zašto je on nastao
samo ću JA znati.
Biću ja opet zdrav,
i biće opet sve u redu,
ali znam i da će taj
ožiljak biti tu,
i neka me niko
ne pita za njega nikada.

Plameni Grad ,
pod nogama
vreli asfalt prži,
usijan vazduh
udišeš u pluća,
dok ti znoj curi
niz celo telo.
Brišeš lice svoje
vrelim rukama,
i tražiš hladovinu
koja ne postoji.
Pust beton oko tebe,
nigde ni drveta ,
"Vode vode"
samo je to
u mislima tvojim .
Poželiš da si negde
sasvim drugde,
oko tebe da bude
oaza vode i života ,
i dešava se čudo:
Svet oko tebe
se polako menja ,
već vidiš oazu,
a ustvari
isparavaš i nestaješ
u izmaglici i odsjaju
koju pravi
Plameni Grad
i uzavreli asfalt
u njemu !!!
Made by snejks!!!