Sami smo tu, kao leptiri
koji se na blagom povetarcu njišu,
i lete daleko i sve dalje i dalje,
da prožive svoj život
za jedan dan lepote,
i bojama lepršavim na krilima svojim.
Sami smo tu ,kao cvet
usamljen usred polja zelenoga,
kao da moli za društvom nekim,
plače za drugim cvetom,
pun tuge, boli i samoće.
Sami smo tu a oko nas,
ljudi, kao i mi, željni ljubavi,
puni tuge i samoće,
ponekada poželim da vrištim ,
da se čuje moj glas, negde
tamo gde nema zvuka,
boli i tuge.
Sami smo tu ,
a oko nas život svugde!
Made by Snejks!