Trenutak je bio
samo naš,
a sada je večnost među nama,
a potoci tuge i bola
oko nas.
U srcu svome nosim
još osmeh tvoj,
taj zvonki glas
mi
još uvek odzvanja
u mislima mojim.
Dan,
kada si otišla
i ostavila me,
samoga i nesretnoga,
u potoku tuge
i vrtlogu samoće
zapisao sam
crnim slovima
u kalendar svoga života,
dan nesreće.
Ostavljen i sam
prepun gorčine,
sa gorkim ukusom
na usnama,
suzom u očima
i knedlom u grlu,
poželeh da nestanem
da me nema
nikada više,
da se izgubi
svaki moj trag
u univerzumu našem.
O zar je tako moralo biti,
zar nema nigde
kraja tuzi,
i patnji za večnom ljubavi.
Made by Snejks