Proletne noći dolaze,
noći kada se
rađaju ljubavi .
U polumraku se druže
devojke i mladići ,
uz tihe zvuke
gitariste sa ćoška.
Sedeći na klupama
ili za stolovima ,
mnogobrojnih bašta
ulicom Knez Mihajlove.
Od Terazija pa do
Kalemegdana,
Mnogobrojni izlozi
ocrtavaju u pozadini
zagrljene parove,
koji ne mare
za svet oko njih.
Oni su dovoljni
jedni drugima,
i ništa više
za njih ne postoji.
A gore na Kalemegdanu
parovi sede,
tamo na ruševinama
stare tvrđave,
pod vedrom
kapom nebeskom,
i sjajem dalekih zvezda ,
puca pogled na Dunav
koji tu grli Savu ,
tu se i dve reke ljube
a zašto ljudi ne bi?
Dok talasi reka
odbijaju mesečinu,
ja se pitam
ima li koga pored mene
da me zadrži,
da me uhvati za ruku,
da utisne poljubac
na usne moje ,
i zagrljaj mi da?
Made by snejks!!!