Danas se
ne osećam dobro,
tužan sam
bez nekoga
posebnog razloga,
ne vidim svetlost
na kraju tunela,
ne vidim sebe
u moru ostalog sveta,
kao da je
sve stalo za mene,
ukopljen
medju ostatak sveta,
i neznam
šta ja tu tražim,
izgubljen u masi.
I znam
da to nije samo
od danas,
već traje to
poduže vreme,
ali osećam kao
kao da nemogu dalje,
stao sam
i gotovo je,
osećam da sam u pravu,
i znam da me nema više.
Ruke kao vezane,
noge od olova,
kao zarobljenik
bačen u
najdublju tamnicu,
vezan okovima
i lancima
koji visi na zidu,
i traži vode,
teškoga daha
suvih usana,
a dobre duse
nema u blizini,
koje će da te
napoji i nahrani,
da ti da
malo svetlosti
pažnje i ljubavi,
tračak nade
i koji moment sreće
pre konačnoga kraja,
jer znaš da je tu
negde u blizini
prikriven i gleda
i čeka svoj momenat
koji je neumitan.
A ti znaš da on vreba
i čekaš , i čekaš
njega da ti
podari olakšanje
i sve prekrije svojim
velom tame.
Made by snejks!!!