Ležim u krevetu,
dok me bolest lomi,
a oko mene tišina
jer sam sam tu,
i pusto oko mene.
Dok uzimam lek ,
razmišljam u sebi,
a glava mi je puna
nepovezanih misli,
i boli u talasima,
a noću se tresem
od hladnoće u krevetu,
a ispod tri sloja ćebadi
znoj se sliva niz telo,
bolest uzima danak svoj.
Znam da će sve ovo
proći bez traga,
znam de ću ozdraviti,
ali ožiljak jedan ostace,
urezan duboko u duši,
i možda se niko setit neće
ali će on ostati tamo,
i možda niko neće saznati
zašto je on nastao
samo ću JA znati.
Biću ja opet zdrav,
i biće opet sve u redu,
ali znam i da će taj
ožiljak biti tu,
i neka me niko
ne pita za njega nikada.