Prst sudbine me drži,
dobro društvo oko mene,
kao lepak koji me zalepi
na ovo divno mesto.
Na mesto gde upoznah
jako puno raznih ljudi,
i svako od nas je
priča sama za sebe.
Ponekada dodjem i čitam,
mogao bih satima tako
a ponekad dodjem
i poželim nešto i napišem.
Tada reči same poteku,
bez kraja i ne misleći o njima,
i neznam odakle potiču
nit znam dali će negde stići.
A stihovi izviru iz mene
kao reka beskrajna,
nekad srećna ,ponekad tužna ,
i gube se negde u daljini.
Htedoh reći još nešto,
ali stadoh jer
sve ima svoj početak i kraj.
I najlepša predstava se svrši jednom
i zavese se tada spuste,
a mi se vidimo na nekoj novoj predstavi!!!
Made by snejks!!