Razmišljam , pitam se
gde sam pogrešio ,
voleo sam je .
a ostao sam,
bilo nam je prelepo
dok je trajalo,
ili je to moja fantazija
učinila da zaglupim
i nevidim dalje
od svojih očiju,
slepo zaljubljen
ne videh kraj sreće.
Mora da je to to,
ali u tome nema utehe,
ni opravdanja
ni zašto ni kako,
samo gorak ukus
i mučnina u stomaku
posle svega ni zdravo.
Pitam li se nešto
uopšte ja ,
znam da je kraj,
i znam da treba krenuti dalje,
ostaviti ovo mesto
u sećanju svome.
Bacam pogled kroz prozor
i vidim pada kiša
i nebo plače nad nama
a na jugu, polako,
sunce razbija oblake
a mi paaa , idemo dalje..
Made by snejks!!!