Tuga me hvata,
samoća me mori,
teški mi dani.
a još teže noći.
SAM
o kako je to tužno i izreći,
niko nije zasluzio
da ostane sam.
Fizički nismo sami
ali kao da jesmo,
jer svi ti pogledi ljudi
koji nas okružuju,
prolaze kroz nas,
kao da ne postojimo,
kao da nas nema,
a tu smo , sami,
kao da smo odbačeni,
kao neka stara krpa
koja nam sada
ništa ne znači,
a zaboravljamo
da nam je nekada
značila sve.
O zašto to bude tako,
zar mora tako biti,
nešto što je bilo vrednost
do juće,
danas ništa ne vredi.
Više ne cenimo
vrednosti neke,
a uvek gubimo,
i kada shvatimo
da gubimo,
tada je kasno,
tada smo sami
i ostavljeni,
kao da smo obogaljeni
za deo sebe samih.
Deo nas ,
ostao je negde
daleko iza nas,
iščupan iz srca
ili duše naše,
ostavljen i zaboravljen.


Made by snejks