Ponekad poželim da sam sam ,
da nisam čovek već drugo nešto ,
da pomislim i uradim stvari koje kao čovek
nikad ne bih mogao.
Poželim da sam ptica koja leti na nebu,
da podletim pod oblake , visoko,
da vidim kako se horizont ljubi u daljini,
kako nebo i zemlja postaju jedno,
da vidim daleka brda i planine ,
da vidim nov život kako se
rađa na nebu prepunom zvezda.
Ponekad poželim da sam delfin,
da istražim velike dubine mora,
da vidim taj čudesni vodeni svet,
i poneki morski cvet u dubini,
da plivam sa ostalim delfinima
u njihovoj bezgarničnoj igri sreće,
da vidim ogromne kitove
i zvuke morskih sirena što dozivaju
i mame sa svojom pesmom.
Ponekada poželim da sam krtica,
koja rije u dubine zemlje, i pravi tunele
i otkrijem ceo jedan podzemni svet,
da osetim prirodan izvor vode,
vodenu žilu koja život daje,
da prodjem kroz jezgro zemlje
i da vidim ono što niko nikada nije video.
Ponekad poželim da sam vazduh,
prisutan a nevidljiv za sve,
da svi udahnu deo mene,
a ja da budem pored tebe,
da te okružim sa sobom ,
i prekrijem sa svojom ljubavlju
i da uvek budem uz tebe
makar nevidljiv i nedodirljiv!
Made by snejks!!!