Sedim sam i razmišljam,
odlutam daleko u mislima,
trgnem se ponekad,
na neki poznati zvuk ,
koji naglo dodje
i misli odlete ,
kao ptice na zici
u svim pravcima,
i nestanu bez traga.
Svet oko mene se
naglo ispuni tonovima,
i mir koji volim toliko
nestane , izgubi se.
Ponekad meditiram,
da nađem unutrašnji mir,
uz zvuke tihe melodične
i lagane muzike ,
koja se uvlači u uvo
i opija svom snagom
kao najači opijat,
udari i omami te,
zavede i podvede
svom svojom snagom ,
i tada letiš , putuješ,
mislima daleko od sebe,
do poznatih lica
koja su daleko od tebe,
spomeneš nečije ime
i znaš da te ona čula,
i pomisli na te.
Poželiš ponekada nešto
i srce ti se ispuni tugom,
poželiš da dotakneš lice
koje lebdi ispred tebe,
a znaš da nemožeš,
i slika pukne
kao mehur od sapunice,
i nema mu povratka.
A pesma je došla do kraja,
i čarolija je nestala,
i znaš da se ne vraća,
do sledeće prilike,
do sledećeg druženja.
Made by snejks!!!