Umoran od samoće,
tužan među svojim snovima,
kao siroče bez igde ikoga
lutam i tražim sebe,
bez puta i bez cilja
kao ništavilo
po kojem hodam.
i nema me nigde,
jer nigde ne pripadam,
praznina oko mene
pustinja u meni
i nestaću bez traga.
Kada odem
niko me se sećati neće,
niti me pomenuti nikada,
moj glas se ne čuje
u gomili drugih
istopio se među njima,
i moje misli
neće nikada vredeti ništa
jer nema ko da ih čuje.
I oni koji su se
prijateljima zvali
nestaće takođe
razočarani u mene,
razočarani u prijateljstvo,
razočarani u sebe,
i zaplakaću od tuge
i od bola , koji mi guši
osećaj za ravnotežu
među ljudima,
i ostaće samo
gorak ukus na usnama.
Made by snejks!!!