Odavno te sretoh ,
i kao prijatelja cenih,
mada tvoja lepota
mi oduzima dah.
Lice ti uvek vedro
prepuno osećanja,
iz očiju zrači¹
snagom lepote,
ta dva oka tamna,
uvek se izgubim u njima,
kao u predivnoj prašumi
punoj gustog zelenila.
Nestajem pored tebe
gubim se samo
a prelepe misli
kroz glavu mi lete,
i radujem se njima
kao malo dete.
More tuge je u meni,
sete i tužnih osećanja,
prepliću se i kroje
stihovi novi,
i trenutak je dovoljan
da se izgubim meðu njima.
A znam da tvoj osmeh
nije suđen meni,
nego nekom drugom,
ali meni je i tren
sasvim dovoljan
da preživim dan
i da me nahrani
i napoji srećom.
Made by snejks !!!