Ma daj , trgni se malo,
uhvati vetar i poleti,
raširi krila svoja
i dozvoli da te
vetar ponese.
Podigni sidro ,
istrulelo od stojanja
na jednom mestu u vodi,
isplovi i pusti
da te ponese struja
ka otvorenom moru.
Kupi sebi kartu za voz,
umesto da mislis gde ćeš
pročitaj prvo ime
u rasporedu polazaka,
idi i uživaj u putu.
Izađi na put i stopiraj,
neko će stati
da te poveze,
ako te pita : dokle ,
ti reci : dokle ideš.
Ne pakuj
velike kofere za put,
ponesi sebe ,
i nešto malo stvari,
ponesi srce svoje
i daj ga svima pomalo.
Kada pričaš
ne razmišljaj puno
i budi iskren
i bez dlake na jeziku,
i reci odmah.
Zakorači u život
punom snagom
pa dokle stigneš,
ako treba sagori,
bolje je živeti
kratko i plodno
nego se dugo mučiti,
strahovati u svemu.
Živeti punim životom
treba umeti i znati,
ako ne živiš
tada si mrtav.
Made by snejks!!!

Kada pogledam neki
dobar romantični film,
setih se nekih davnih dana.
Pomislih na nju , opet ,
posle dugog niza godina,
setih se nje ,njenog osmeha.
Pogleda , koji sve uzima i daje,
setih se grlenog smeha ,
koji potiče od srca ,
iskrenosti u njenim očima .
setih se nje koju sam voleo.
I kada mrak padne ,
u snovima mi misli odlete,
poželeh ne ustati nikada više,
poželeh se vratiti u prošlost
i ostati zauvek tamo ,
i ispraviti greške svoje,
ali vreme neumitno teče dalje.
Povratka nema znam,
ostaje mi samo nada ,
da srešćemo se još jednom nekada,
a ostaje mi da
sa setom se borim do tada,
i plameno srce da mi tinja,
umesto da gori .
Made by snejks

Starimo prebrzo ,
u talasima vremena
koje neumitno teče,
ustaljenim tokom
kao reka koja nosi
sve naše brige
i naša nadanja.
Zakopamo se u poslu,
zaboravimo prijatelje,
koji su nam potrebni,
kao što smo
i mi njima potrebni,
i u jednom monemtu
podignemo glavu,
pogledamo iza sebe
i vidimo gde smo.
Zasija sunce nad nama ,
podignemo glave
i vidimo besmisao,
vremena u kojem smo stali,
bez prijatelja koji su
otišli netragom,
i raskidanih ljudskih veza,
koje ništa na svetu
ne može sakupiti.
Pitamo se gde smo,
i gde su ostali
koji su nam mnogo značili,
gde su prijateljstva
u koja smo se kleli?
I jedno veliko pitanje,
dali je sve to
bilo vredno toga,
vredno izgubljenoga vremena
i naših i tuđih?
made by snejks

Još malo, pa ponoć je,
i krećem u šetnju,
noć je prohladna,
puna raznih mirisa
proleća koji se budi,
i leta što se nazire.
Želim da te vidim
večeras još jednom,
da ti osetim
prijatan miris kose,
da te zagrlim
i grejem u hladnoj noći.
Želim da te poljubim
još jednom makar,
onako ... za laku noć,
da te ispratim
do rajskih vratiju
tvojih noćnih dveri.
Želim da ostanem
zauvek s tobom,
da zajedno otkrijemo svet,
da živimo 1000 godina,
zagrljeni kao deca.
Sve svoje misli ću
kao četkicom, ih obrisati,
i umesto misli
urezati sliku tvoju,
da budeš samnom
i kada nisi tu,
osmeh tvoj
da mi srce dira,
želim da ti kažem
da te volim ,a znam
da ne nalazim reči
i da ću ostati nem pred tobom
a još malo pa ponoć je ...
Made by snejks

Ležim u krevetu,
dok me bolest lomi,
a oko mene tišina
jer sam sam tu,
i pusto oko mene.
Dok uzimam lek ,
razmišljam u sebi,
a glava mi je puna
nepovezanih misli,
i boli u talasima,
a noću se tresem
od hladnoće u krevetu,
a ispod tri sloja ćebadi
znoj se sliva niz telo,
bolest uzima danak svoj.
Znam da će sve ovo
proći bez traga,
znam de ću ozdraviti,
ali ožiljak jedan ostace,
urezan duboko u duši,
i možda se niko setit neće
ali će on ostati tamo,
i možda niko neće saznati
zašto je on nastao
samo ću JA znati.
Biću ja opet zdrav,
i biće opet sve u redu,
ali znam i da će taj
ožiljak biti tu,
i neka me niko
ne pita za njega nikada.