Želim da te gledam,
i da te volim,
da ti ljubim usne
sjajne i medne,
volim taj tvoj
zagrljaj mekan
kojim me uvek
dočekuješ i ispraćaš.
Poljupci tvoji
u meni probude vatru,
koja plamti
sve jače i jače.
Dah proleća je tu,
osećam da gorim.
Cvete moj, srećo
i ljubavi moja,
znaj da te volim,
i da bez tebe
više ne mogu,
ni koraka dalje
ni na javi ni u snu......
Made by snejks!!!!

Neznam
ne sećam se,
da sam vam rekao
ikada,
koliko vas volim,
vas , što tu budete
i pročitate
neka moja dela,
koja i nisu neka dela,
već samo reči,
koja možda
ponekada,
i nekome nešto znače,
ali nikome one ne vrede
više nego meni,
što ih stvaram.
Te su reči deo mene,
otkidane slovo po slovo,
iz mojih sećanja,
punih tužnih osećanja,
i lepih doživljaja.
To sam ja,
u komadima,
sastavljen u jednu celinu,
i sada Vam kažem,
da ovaj put
ne zaboravim
Volim vas.

Made by snejks!!!

Nemir mi steže grudi,
gubim dah svoj,
guši me jako.
O zašto sam još uvek tu?
O zašto me srce vuče amo?
Reči su mi teške,
i misli još teže,
bez ikakvog osećaja
za reči, tup.
A u glavi mi tutnji
kao da talas me nosi
na površinu.
Izranjam i udišem
vazduh života i ljubavi.

Made by snejks!!

O svetlosti ,
ti koja nas obasjavaš,
i daješ nam život,
zar nas ostavljas,
tako same ,
u ovo tmurno vreme.
Sada , sada nam trebaš
jer si ti početak
i ti si kraj,
celoga života nam trebaš
jer bez tebe nema života.
Ti si ta
što nam jutrima
obasjavaš lice
sunčevim zracima,
i ti si ta što nam
greješ tela i duše
svojim dahom
svetlosti,
ljubav nam daješ nesebično
i život.
Ti si ta
što na nas misliš i noću
podarivši nam mesec
da nam obasjava put
koristeći ga
kao svoje ogledalo,
i kao podsetnik tvoj
da nismo sami.
Jer da nije tebe,
ne bi bilo ni nas,
ni mene,
ni ove ode
svetlosti i suncu
koja nam život daje.
Made by snejks!!!!

Cvet boje duge,
osmeh pun tuge,
dajem ti sada,
a reči me guše
ne prelaze preko
usana mojih.
Misli mi setne
na dane sretne
plešu kroz glavu.
Ti , ljubavi moja
nestade u noći
a ja, ja ostah,
kao vezanih oči
sam u tami.
Sretno ti bilo
to su želje moje.
Živi mi dugo
i plodno,
i neka te sreća grli
rukama svojim.
Jer znaj
da ko te je,
jednom,
iskreno voleo,
on ne zna da mrzi,
jer da te zamrzeh
mrzeo bi sebe.
Made by snejks!

Ostadoh bez teksta,
zaplakah u sebi,
tužni dani
su mi još tužniji
sada .
Sam sam , ostavljen,
prepušten samoći,
bez prijatelja,
bez lepih reči,
koji bi mi makar ponekada
ulepšali život.
Suzu pustih sada,
zamišljen duboko
i prepušten
svim osećanjima mojim,
koji su kao bura
na otvorenom moru,
jaki i snažni.
I sve me nosi,
i sve dalje i dalje,
daleko,
da nestanem
bez traga i glasa,
kao dašak vetra
u proletnjoj noći.
Made by snejks!!

Svi su naši susreti lepi,
otvorenih srca
dočekujemo jedni druge,
kao prijatelji
koji se odavno
i veoma dobro poznaju,
a sreli smo se ,
ponekada,
a možda i ne,
ali osećamo
jedni druge.
Znajmo,
da ko prevali
par stotina kilometara,
da bi upoznao ,Vas,
da bi se sreo sa nama
i još bolje upoznao sebe,
taj ne može biti
niko drugi već
PRIJATELJ.
Da nas neki budući
stihovi spoje,
da se neka nova
prijateljstva stvore,
neka ovo traje večno
i neka nam bude
svima srećno.
Made by snejks !!!

Srce moje večeras
pripada samo tebi,
htela to ili ne,
volela ili ne,
a možda ti i ne bi.
Ljubav je čudna,
nije bolest a zarazna je,
nije sreća jer
bol donosi,
ali nije ni bol
jer sreću nosi.
Dve se duše večeras
negde sreću,
dotiču i sjaje,
i u tami nestaju
tragovi naši.
Kao da se
naše duše gube
u beskraju vremena.
u treptaju ljubavi
ili trenu zagrljaja naših!!!
Made by snejks!!

Kameno srce
a meka duša,
i svet oko nas,
koji se ruši,
kamen po kamen,
a mi smo
nemi posmatrači
naše propasti.
Posmatramo sve
oko nas što se dešava,
kao da to nismo mi,
kao da to nisu
naši snovi,
trud ,
i naša vera
u lepše sutra.
Nemoćni smo,
a iznutra vrištimo
a glasa nema.
Naše unutrašnje
biće se buni,
celom dubinom duše,
i znam jednoga
sunčanog dana,
dotaknut će svi
svetlost sreće,
i tada će se čuti naš glas
daleko!!!
Made by snejks!!!!

Trenutak je bio
samo naš,
a sada je večnost među nama,
a potoci tuge i bola
oko nas.
U srcu svome nosim
još osmeh tvoj,
taj zvonki glas
mi
još uvek odzvanja
u mislima mojim.
Dan,
kada si otišla
i ostavila me,
samoga i nesretnoga,
u potoku tuge
i vrtlogu samoće
zapisao sam
crnim slovima
u kalendar svoga života,
dan nesreće.
Ostavljen i sam
prepun gorčine,
sa gorkim ukusom
na usnama,
suzom u očima
i knedlom u grlu,
poželeh da nestanem
da me nema
nikada više,
da se izgubi
svaki moj trag
u univerzumu našem.
O zar je tako moralo biti,
zar nema nigde
kraja tuzi,
i patnji za večnom ljubavi.
Made by Snejks

Bila si sedela
na susednoj klupi,
mrak je odavno prekrio
svojim velom tame dan.
Slucajni prolaznici,
prolazili su brzo,
pored nas,
žurnim koracima
kroz tamu ,
kao da smo nevidljivi.
Negde u daljini,
bljesak svetlosti
nam obasjao lica na tren,
pogledi su nam se sreli,
i poželesmo isto.
Laganim koracima,
priđoh njenoj klupi
i sedoh, bez reči,
one su suvišne,
jer jedan pogled
govori više
no milion reči.
Noć je bila vedra,
i topla,
a mi smo sedeli na klupi,
i uživali u divnoj noći,
sakriveni
od tuđih pogleda.
Made by Snejks

Zelena polja,
naša su sada,
a usred polja,
mi,
zaljubljeni.
Osetismo zrak,
tračak svetlosti
ljubavi naše,
što treperi u nama,
i gori,
svom snagom naše mladosti.
Ah ta radost,
kao da letim
sa njom,
u narucju je nosim.
Trenutci sreće,
bude nam srca,
da kucaju
i žive
kao jedno.
Mi zagrljeni
kao dva cveta,
koja se ljube i grle,
usred polja tog
zelenog.
Made by Snejks

Januarski sneg
beli se u noći,
dok ti ruke grejem
kraj kamina
starog,
promrzli
od snega i hladnoce,
prsti su nam kruti,
a pogledi vreli,
ruke nam isprepletane,
a u očima sjaj.
Usne nam spojene,
kao da
nam život zavisi
od toga poljupca,
ljubim te svim srcem,
dušom i telom,
ljubim te kao i ti mene.
A napolju sjaj,
i negde u daljini
se violina cuje,
i toplina neka,
a Januarski se sneg beli.
Made by Snejks

Sretna mi duša,
spavala je zimskim snom,
dubokom .
Uspavana samoćom,
i pustinjom tuge oko nje,
večnom.
Probudila se,
odjednom iz teškoga sna,
ljubavlju probuđenom,
blistavom.
Oči joj kao dva bisera,
zelena , prelepa,
lice joj kao jabuka,
rumeno.
Kosa joj crvena i duga,
sjajna,
ljepota je to,
od boga dana il oteta.
Vidjeh je samo jednom,
a osvojila me zauvijek,
i nema mi spasa,
i nema mi sna više.
Nema tuge iz prošlosti,
već samo seta
i nemirni snovi
o ljubavi predalekoj.
Made by Snejks

Veče je ,
tiho prolazim kroz noć,
a oko mene je tama,
a ja sam .
Sam kao cvrčak,
u letnjoj noći,
koji doziva svoju dragu
sa zvucima violine svoje.
Sam kao plamen na sveći
koji dogoreva i polako gasne.
Sam i usamljen
kao lane u tamnoj šumi,
izgubljeno, bez majke.
Treba pronaći put
kroz mrak i tamu,
a nigde svetlosti tračak da sine.
Ljubim mesec kad zasja
da pokaže put naš,
u nadi da nismo sami
i izgubljeni.
Made by Snejks

Bol je sada samo moj,
tuga je večna,
kažu "proći će" ,
ali ona nikada ne prolazi.
Ona je uvek tu
da nas podseća,
na naše rane i ožiljke
koje nosimo u duši.
Ona je uvek tu u nama
i čeka svoj trenutak,
trenutak osvete nad nama.
Momenat,
da nam zarije svoje kandže
još dublje u nama,
Čista srca,
čekam taj momenat,
jer znam da je to samo tren,
što će da boli,
a posle te boli
dolazi sjaj,
i nada u lepše sutra,
u novu ljubav,
što zri na polju večnosti
i čeka da dobije
svoj novi sjaj u očima našim.
Made by Snejks!

Ponekad se setim starih dana
kada smo bili srećni,
mladi i zaljubljeni.
Bili smo kao dva cveta,
koja su svinule stabiljke
jedna oko druge,
kao dva leptira
šarenih krila
koji prate jedno drugo,
bili smo nerazdvojni
bili smo jedno.
A sad nas više nema
nema nam osmeha,
srece koja nas spaja.
Nema vise sjaja u ocima našim,
ostala je samo tuga u srcima,
ostao je gorak ukus na usnama,
ostala je pusta zelja samo
za nama,zaljubljenima.
Made by Snejks!

Kada voda zažubori,
i cvet procveta,
kad zacvrkucu ptice,
i rit se zeleni,
kada sunce zasija
u proleće rano.
Ljubavi moja,
ti sretna budi,
i ponekad ,
seti se mene
ali ne tuguj zamnom,
i nemoj dati,
da ti sećanje neko,
na staru ljubav davnu,
odnese sreću
i donese boli,
ti sretna budi,
samo lepih dana se sećaj,
odagnaj tugu s njima.
Osmeh, nek ti lice krasi
jer znaj da si ljubljena bila
makar na tren ili zauvek.
Made by snejks!

Sami smo tu, kao leptiri
koji se na blagom povetarcu njišu,
i lete daleko i sve dalje i dalje,
da prožive svoj život
za jedan dan lepote,
i bojama lepršavim na krilima svojim.
Sami smo tu ,kao cvet
usamljen usred polja zelenoga,
kao da moli za društvom nekim,
plače za drugim cvetom,
pun tuge, boli i samoće.
Sami smo tu a oko nas,
ljudi, kao i mi, željni ljubavi,
puni tuge i samoće,
ponekada poželim da vrištim ,
da se čuje moj glas, negde
tamo gde nema zvuka,
boli i tuge.
Sami smo tu ,
a oko nas život svugde!
Made by Snejks!

Lepo je biti ovde,
tu gde se neki budući prijatelji vide.
Po nekada dan ,za danom,
a ne poznaju se,
samo citaju stihove tudje,
i raduju se njima,
kao " reke koje se spoje,
izmedju nekih brda i dolina,
u nekoj uvali,
omeđena cvetnim poljima
gde život raste i buja,
i ptice radosno šire svoja krila."
Tu gde se znani i neznani druže,
jer stihovi ovi spajaju ljude,
pa nek bude ,stih,
ili pesma nek bude !
Made by Snejks!

Ovo su samo momenti neki,
daleki i davni,
naša prošlost koja polako bledi,
i nestaje sa nama,
trenutci davnih dana srece,
koji su ostali ,
negde daleko i duboko u nama.
A u nama tek poneki titraj,
koji tinja pomalo,
tek ponekad, zapreti,
da preraste u stihiju pravu ,
koja nosi sve nase snove,
zatim se smiri.
A mi ,mi smo i dalje isti ,
sami ,u momentu sada,
jer to su ipak vremena davna,
lepa i tuzna ,
mnogih dana sreće puna,
i dalekih titraja nekih, naših.
Made by Snejks.

I posle nas smo mi tu ,
ostajemo sami pod zvezdama,
i samo pod nebeskim svodom,
lutajuci horizontima zivota,
kao po sopstvenoj kuci,
i cekajuci jedni druge,
da bismo ziveli i bili sretni,
zauvek i zajedno,
a tuzni smo,
kao i stihovi ovi,
koji govore o nama,
nama samima koji polako nestajemo,
u dubinama vremena,
izgubljeni u svemiru i prostranstvu,
kao malo zrno prasine u pescanoj oluji,
kao kap vode u okeanima tuge,
i zal za vecnosti koji u nama bdi.
Made by Snejks!

Zasto Pesmarica ?

Rešio sam da otvorim svoj blog samo iz jednoga razloga , a to je da postavljam pesme na nju!!