Osmeh,
o zašto je tužan
osmeh tvoj ?
Kada lice
ti sreću zrači,
kada se
tvoje oči smeju.
A srca su nam puna sreće,
živote moj,
srećo moja,
ljubavi i tugo,
osmeh nam daj,
ukrasi lice svoje
blistavim smeškom
sreće i ljubavi.
Kad ti bude teško
zagrli me tada,
uzmi i deo mene
samo sretna budi
do kraja.
Od srca ti dajem
svaki komadić sreće
daj ,
osmehni se samo
Made by snejks !!

Šta je život,
radost, sreća,
tuga , mladost,
starost , ludost
ili nešto drugo?
Pomalo od svega,
mislim i znam,
jer da nema sreće
ni tuge ne bi bilo,
jer da bismo bili tužni
pre toga
moramo biti sretni.
Kad ne bismo
tako jako
i snazno voleli
ne bi nas toliko
boleo kraj.
Zato ako traje
nek traje
koliko god može,
da može večno
bili bi sretni.
Pa ako je ,
osećaj blistav taj,
trenutak u nama
ostaće taj tren
i večno u nama.
Bitno je sada
šta je u nama,
svet može da nestane
ali ono što nosimo u sebi
ne nikada.
Made by snejks !!

Pesme ti pišem
o ljubavi svojoj,
jer kada te vidim
ja se oduzmem,
i ćutim,
i budem
kao mermer,
nepomičan i krut.
Zaboravim sve
na tren,
zaleđen za momenat
i nem od sreće,
a znam
ako nekažem ništa
tada
kao da ne postojim,
reči nikako
da predju prag,
usana mojih.
Ponekada pomislim :
sledeći put,
i tako bude uvek,
kao
vraćeni film unazad,
a znam sigurno,
da ću progovoriti jednom,
da ću zavrištati od bola,
samo se plašim
da će tada biti
prekasno za mene,
i moje snove
o ljubavi srećnoj.
Made by snejks!!!

Srcem te zavoleh,
odjednom a zauvek,
duša mi te obožava
ljubavi moja.
Kad poklon ti nosim
ja dajem sebe,
nesebično ,
i srećan zbog toga.
Usamljen sam
kada te nema ,
a pun života i sreće
kada si tu pored mene.
Udahnem život
punim plućima,
i sjajem tvojim
koja potamni i sučeve zrake.
Kradem te
i kradem sreću,
a ti daješ
sve više i više.
Volim te
maleno srce moje,
a znam sigurno
da i ti mene voliš.
Made by snejks!!!

Idem na put,
odavno očekivan,
i veoma priželjkivan,
jer na kraju puta
čeko me neko,
neko ko bi
za mene život dao.
Čeka me sreća,
da unese malo
raznobojne svetlosti,
u život moj,
da mi da ljubav svoju
koju znam da odavno imam,
nju , ...moj život.
Put je predugačak ,
a čini se se tako blizu,
svaki minut je
kao večnost,
svaki kilometar
kao hiljadu milja.
Ona je moja duša,
koja leti visoko,
i celiva me u svakome trenu
i kada nismo zajedno,
misli na nju
mi daju snagu i radost,
kao kad neko
doživi drugu mladost.
Volim je svim srcem,
i samo moje biće
uzdrhti kad pomislim na nju,
a kada joj vidim sliku
zaplačem od sreće,
jer znam da me voli
beskrajno i dugo.
Zbog nje
u vatru bih stao
i ako treba ,
sa celim svetom se posvađao,
zbog nje , jer ja
Volim je, znam .
Made by snejks!!!!

Lep je dan,
obasjan suncem,
nije pretoplo,
dan kao stvoren
za popodnevnu šetnju,
za malo sedenja
i priče u prirodi.
U parku prepunom
drveća i cveća,
ugledah te danas,
sedoh do tebe
jer mi se nije nigde
drugde sedelo samom.
Reč po reč
i po koja rečenica,
upoznasmo se,
naš razgovor
je trajao dugo,
nije nam se išlo
nigde drugde,
smejali smo se
istim pričama,
krili osmehe i poglede
kao mala deca,
kao da nam je
prvi put da volimo
nekoga sličnoga sebi.
Ostadosmo na klupi,
dočekasmo tako noć,
a noć je bila prohladna
zagrlismo se,
i poljubismo kradom
gledajući oko sebe.
Zagrljeni zajedno
znali smo , odsada,
da ćemo zajedno
dočekati i nova jutra,
i ovu plamenu ljubav
pretvoriti u naš
novi ostvareni san!!
Made by snejks!!

Pogledaj mi oči
i videćeš sebe u njima,
osmeh na licu,
videćeš svoje lice,
okreni mi leđa
i bićeš tužna,
poljubi me i
budi sretna kao ja.
Gorim od želje
za tobom,
tvojim usnama
koje se same nude,
smeška u očima
koji me mami
i poziva bliže tebi.
Volim te znam
koliko i ti voliš mene,
više od života,
ma koliko kratko bilo
ili trajalo zauvek.
Znaj volim te,
volim ti dušu i telo
kojim zračiš i obasjavaš
svet oko sebe,
i mene osvetli
da osetim ti dah
i tebe samu.
Volim te i znam da znaš
ali ja opet volim
da to ponovim
ako treba , a treba
još milion puta
u bunilu ili snu!!!
Made by snejks!!!

Razmišljam , pitam se
gde sam pogrešio ,
voleo sam je .
a ostao sam,
bilo nam je prelepo
dok je trajalo,
ili je to moja fantazija
učinila da zaglupim
i nevidim dalje
od svojih očiju,
slepo zaljubljen
ne videh kraj sreće.
Mora da je to to,
ali u tome nema utehe,
ni opravdanja
ni zašto ni kako,
samo gorak ukus
i mučnina u stomaku
posle svega ni zdravo.
Pitam li se nešto
uopšte ja ,
znam da je kraj,
i znam da treba krenuti dalje,
ostaviti ovo mesto
u sećanju svome.
Bacam pogled kroz prozor
i vidim pada kiša
i nebo plače nad nama
a na jugu, polako,
sunce razbija oblake
a mi paaa , idemo dalje..
Made by snejks!!!

Umoran od posla
dođoh da ostanem,
do jutra il duže.
Tu znam da ponekada
se sretnemo i pozdravimo,
kao pravi prijatelji,
znam da će neko
napisati poruku
makar jedno "zdravo".
Pročitati ili napisati,
koji stih ili post,i reći
"ovo je dobro",
ili "ovo ništa ne valja",
i iskazati rečima
napisati misli svoje,
dati nam komad duše,
komad sebe .
Momenti u kojima
ne vredi logika,
ne pomaže trezvenost,
bez razmišljanja
koraknuti kroz život,
pomeriti se malo
unapred ili unatrag,
dati nam i otkriti
svoje pravo lice
i skinuti masku sa sebe.
I početi živeti
punim srcem.
Made by snejks!!!

Proletne noći dolaze,
noći kada se
rađaju ljubavi .
U polumraku se druže
devojke i mladići ,
uz tihe zvuke
gitariste sa ćoška.
Sedeći na klupama
ili za stolovima ,
mnogobrojnih bašta
ulicom Knez Mihajlove.
Od Terazija pa do
Kalemegdana,
Mnogobrojni izlozi
ocrtavaju u pozadini
zagrljene parove,
koji ne mare
za svet oko njih.
Oni su dovoljni
jedni drugima,
i ništa više
za njih ne postoji.
A gore na Kalemegdanu
parovi sede,
tamo na ruševinama
stare tvrđave,
pod vedrom
kapom nebeskom,
i sjajem dalekih zvezda ,
puca pogled na Dunav
koji tu grli Savu ,
tu se i dve reke ljube
a zašto ljudi ne bi?
Dok talasi reka
odbijaju mesečinu,
ja se pitam
ima li koga pored mene
da me zadrži,
da me uhvati za ruku,
da utisne poljubac
na usne moje ,
i zagrljaj mi da?
Made by snejks!!!

Samo jedan život imamo,
da proživimo ,
a od mnogo želja
i po neki da ostvarimo.
Realnost naša nam smeta,
i ograničenost umova naših,
ona nas sprečava
da živimo punim životom.
O zar tako mora biti?
Zar je to sve za nas?
Kao da vezani smo ,
prikucani za mesto
svakodnevnim problemima,
i ne vidimo da život
oko nas teče
u talasima sreće.
Pogledajmo decu,
ona su srećna
i bez raznoraznih kompleksa,
slobodna u svojoj igri
neometana pravilima
koje su odrasli
stvorili za sebe.
Srećna i slobodna,
ugledajmo se
ponekada na njih
uživajmo u slobodi
kao i oni
i ne zaboravimo jer
"život je samo jedan".
Made by snejks!!!

Pesme se rađaju,
i stihovi se zbore,
za nas koji smo tu.
za nas koji ih čitamo
i mislimo o njima,
o izrazima i osećanjima
koje dajemo,
koje otkrivamo,
iz nas samih.
Bez lažnog stida,
i dvosmislenih misli
rođene reči
su čiste
kao suze i tuga ,
kao osmeh i radost
koja se ogleda
u našim očima,
kao čistoća duše
što stvara
dok ostali
oko nas ruše.
Mi gradimo reči,
i nadziđujemo duše,
kao što neimar
gradi mostove
ili gradi domove,
i zna da je
njegovih ruku delo
zlata vredno,
tako i mi,
trudimo se da utičemo
na stvari oko sebe,
i uvidevši da
nemamo uticaja,
utičemo na sebe
da damo primer drugima,
jer to je jedini put
da ostavimo
nešto iza nas,
i da nas neko zapamti
po dobru!!!
Made by snejks!!!

Danas se
ne osećam dobro,
tužan sam
bez nekoga
posebnog razloga,
ne vidim svetlost
na kraju tunela,
ne vidim sebe
u moru ostalog sveta,
kao da je
sve stalo za mene,
ukopljen
medju ostatak sveta,
i neznam
šta ja tu tražim,
izgubljen u masi.
I znam
da to nije samo
od danas,
već traje to
poduže vreme,
ali osećam kao
kao da nemogu dalje,
stao sam
i gotovo je,
osećam da sam u pravu,
i znam da me nema više.
Ruke kao vezane,
noge od olova,
kao zarobljenik
bačen u
najdublju tamnicu,
vezan okovima
i lancima
koji visi na zidu,
i traži vode,
teškoga daha
suvih usana,
a dobre duse
nema u blizini,
koje će da te
napoji i nahrani,
da ti da
malo svetlosti
pažnje i ljubavi,
tračak nade
i koji moment sreće
pre konačnoga kraja,
jer znaš da je tu
negde u blizini
prikriven i gleda
i čeka svoj momenat
koji je neumitan.
A ti znaš da on vreba
i čekaš , i čekaš
njega da ti
podari olakšanje
i sve prekrije svojim
velom tame.
Made by snejks!!!

Da li znamo, koliko ima ljubavi u nama?
Da li znamo koliko je svemir velik?
Da li smo svesni sebe i sveta oko nas?
Pitanje pitanje stiže,
da li,ako li , možemo li, smemo li ...
i tako u beskraj,
jer život je nepredvidiv.
Trudimo se da ga usmerimo,
da ga kontrolišemo , da ga shvatimo,
ali kako kad nemožemo sami sebe kontrolisati
uzaludni pokušaji nad nama i sa nama.
Da bi smo dobili nešto
moramo i dati deo od sebe,
parče srca ili nešto drugo,
i šta je to uopšte vrednost,
cena nečega što smo spremni platiti
da bi se osećali bolje ?
I taman kada pomislimo da smo uspeli,
da smo stvorili malo reda u haosu,
naš prijatelj , Sudbina , se poigra sa nama
i sruši sve za tren,
ili kada smo potpuno izgubljeni
opet se pojavi on
i da nam pokoji sunca tračak da nas ogrije
i novu nadu u lepše sutra.
Da nije njega ne bi ni mi postojali
ovaki kakvi jesmo,
on nam daje lice i oblik
i nema smisla tražiti odgovore tamo gde ih nema
a mi uporno postavljamo pitanja velika i dalje
a on se negde iz potaje smeje
i upravlja našim životima.
A MI smo i dalje uporni u svemu,
jer kad bi stali negde na pola puta
i digli ruke od svega
ne bi nas bilo više kao ni njega.
Made by snejks !!!