Život je tren,
ma koliko on
kratak ili dugačak bio.
Što za nas je večnost
za nekoga je sekunda,
treba ga proživeti
što plodnije i sretnije,
jer nikada neznaš
šta će sutra biti,
i dali će biti sutra.
Ne dozvoli da te
bolesti slome,
ozdravi brže od misli,
ne dozvoli nikome
da ti ruši
svet oko tebe
tvoje JA,
bori se uvek
do zadnjeg atoma snage
za sebe i svoj život.
Učini ga sebi svetlim
i učini da uživaš u njemu,
kako najbolje znas i umeš.
Made by snejks!!


Pesma je posvećena našoj prijateljici Ivani , želimo joj što brže ozdravljenje.Ivana ozdravi nam što pre .

Umoran od samoće,
tužan među svojim snovima,
kao siroče bez igde ikoga
lutam i tražim sebe,
bez puta i bez cilja
kao ništavilo
po kojem hodam.
i nema me nigde,
jer nigde ne pripadam,
praznina oko mene
pustinja u meni
i nestaću bez traga.
Kada odem
niko me se sećati neće,
niti me pomenuti nikada,
moj glas se ne čuje
u gomili drugih
istopio se među njima,
i moje misli
neće nikada vredeti ništa
jer nema ko da ih čuje.
I oni koji su se
prijateljima zvali
nestaće takođe
razočarani u mene,
razočarani u prijateljstvo,
razočarani u sebe,
i zaplakaću od tuge
i od bola , koji mi guši
osećaj za ravnotežu
među ljudima,
i ostaće samo
gorak ukus na usnama.
Made by snejks!!!

Ponekad poželim da sam sam ,
da nisam čovek već drugo nešto ,
da pomislim i uradim stvari koje kao čovek
nikad ne bih mogao.
Poželim da sam ptica koja leti na nebu,
da podletim pod oblake , visoko,
da vidim kako se horizont ljubi u daljini,
kako nebo i zemlja postaju jedno,
da vidim daleka brda i planine ,
da vidim nov život kako se
rađa na nebu prepunom zvezda.
Ponekad poželim da sam delfin,
da istražim velike dubine mora,
da vidim taj čudesni vodeni svet,
i poneki morski cvet u dubini,
da plivam sa ostalim delfinima
u njihovoj bezgarničnoj igri sreće,
da vidim ogromne kitove
i zvuke morskih sirena što dozivaju
i mame sa svojom pesmom.
Ponekada poželim da sam krtica,
koja rije u dubine zemlje, i pravi tunele
i otkrijem ceo jedan podzemni svet,
da osetim prirodan izvor vode,
vodenu žilu koja život daje,
da prodjem kroz jezgro zemlje
i da vidim ono što niko nikada nije video.
Ponekad poželim da sam vazduh,
prisutan a nevidljiv za sve,
da svi udahnu deo mene,
a ja da budem pored tebe,
da te okružim sa sobom ,
i prekrijem sa svojom ljubavlju
i da uvek budem uz tebe
makar nevidljiv i nedodirljiv!
Made by snejks!!!

Sedim sam i razmišljam,
odlutam daleko u mislima,
trgnem se ponekad,
na neki poznati zvuk ,
koji naglo dodje
i misli odlete ,
kao ptice na zici
u svim pravcima,
i nestanu bez traga.
Svet oko mene se
naglo ispuni tonovima,
i mir koji volim toliko
nestane , izgubi se.
Ponekad meditiram,
da nađem unutrašnji mir,
uz zvuke tihe melodične
i lagane muzike ,
koja se uvlači u uvo
i opija svom snagom
kao najači opijat,
udari i omami te,
zavede i podvede
svom svojom snagom ,
i tada letiš , putuješ,
mislima daleko od sebe,
do poznatih lica
koja su daleko od tebe,
spomeneš nečije ime
i znaš da te ona čula,
i pomisli na te.
Poželiš ponekada nešto
i srce ti se ispuni tugom,
poželiš da dotakneš lice
koje lebdi ispred tebe,
a znaš da nemožeš,
i slika pukne
kao mehur od sapunice,
i nema mu povratka.
A pesma je došla do kraja,
i čarolija je nestala,
i znaš da se ne vraća,
do sledeće prilike,
do sledećeg druženja.
Made by snejks!!!